Odsustvo amidže Allahova Poslanika, s.a.v.a., i Muhammeda ibn Hanefije u bici na Kerbeli

ODGOVOR:

U ime Allaha, Svemilosnog, Samilosnog!

Selam alejkum,

Zahvaljujemo se Vašoj ljubaznosti i iskrenim željama za naše zdravlje, kao i zdravlje naše braće i sestara.

Zašto biste smetali, naprotiv, svaki put nas obradujete Vašim pitanjima i znatiželjom za spoznajama časnoga Ehli bejta, a.s.?!

U nastavku ćemo preći na Vaša pitanja:

1. Odsustvo amidže Allahova Poslanika, s.a.v.a., u bici na Kerbeli

            Allahov Poslanik, s.a.v.a., je imao mnogo amidža, a ovo su njihova imena: Ebu Talib, Ebu Leheb, Haris, Mukavvim, Dirar, Mugajre, Mus‘ab, Zubejr, Abbas i Hamza.

            Njih možemo podijeliti u tri skupine:

1. oni koji su preminuli prije dolaska islama:
   1. Kusem je preminuo kao dijete.
   2. Haris; Nismo pronašli tačan podatak datuma rođenja, ali se za njega kaže da je nadživio svoga brata Abdullaha – oca Allahova Poslanika, s.a.v.a. – koji je preminuo 571. godine[1], ali je preminuo prije svoga oca[2] koji je umro 579. godine.[3]
   3. Zubejr; Ne postoje historijski zapisi o njegovom rođenju kao i smrti, ali se pretpostavlja da je u Mekki umro i sahranjen, jer mu se pridodaje i nadimak El-Mekijj.
   4. Mugajre, a nadimak mu je bio Hadžel. Nismo pronašli tačan podatak datuma rođenja i smrti.
   5. Nismo pronašli tačan podatak datuma rođenja i smrti.
   6. Nismo pronašli tačan podatak datuma rođenja i smrti.
   7. Mus‘ab, a nadimak mu je bio El-Gajdak. Nismo pronašli tačan podatak datuma rođenja i smrti.
2. oni koji su živjeli u vrijeme dolaska islama, ali ga nisu prihvatili:
   1. Ebu Leheb je rođen 549. godine po gregorijanskom kalendaru, a umro je 24. Ramazana, 2. godine po H.
3. oni koji su živjeli za vrijeme dolaska islama i prihvatili ga:
   1. Ebu Talib je rođen 87 godina prije H., a preminuo je 3 godine, također prije Hidžre.
   2. Hamza je rođen 3 godine prije Allahova Poslanika, s.a.v.a., a poginuo je 15. Ševvala, 3. godine po H.
   3. Abbas je rođen 56 godina prije H., tj, 568. godine po gregorijanskom kalendaru, a preminuo je 12. Redžeba 32. godine po H.

            Kada je riječ o bici na Kerbeli, ona se odvila 61. godine po H. Tako da dolazimo do zaključka da nijedan od amidža Allahova Poslanika, s.a.v.a., nisu bili živi kada se desio tragičan događaj na Kerbeli.

2. Odsustvo Muhammeda ibn Hanefije u bici na Kerbeli

            Učenjaci kao i poznavaoci nauke o prenosiocima predaja su iznijeli dokaze u odbrani odsustva Muhammeda ibn Hanefije, brata Imama Hasana i Imama Husejna, a.s. na događaju na Kerbeli. Shodno njihovim uvjerenjima i dokazima, njegovo nesudjelovanje i neodlazak na Kerbelu nije bilo iz neposluha i suprotstavljanju Imamu Husejnu, a.s., nego je imao opravdane razloge za isto, od koji navodimo neke:

• Bolest Muhammeda ibn Hanefijje prilikom pokreta Imama Husejna, a.s., iz Medine ka Mekki.

            Jedan od dokaza koji je u odgovoru Mehni ibn Senau iznio allame Hilli jeste i to da je Muhammed ibn Hanefijja, prilikom izlaska Imama Husejna, a.s., iz Medine, bio bolestan.[4] Dok su drugi spomenuli da je riječ o očnom oboljenju.[5]

• Imam Husejn, a.s., je naredio Muhammedu ibn Hanefijji da ostane u Medini

            Ibn A‘sem El-Kufi prenosi: “Kada je Imam Husejn, a.s., htio da izađe iz Medine, i kada ga Muhammed ibn Hanefijja nije mogao ubijediti da ostane u Medini, Imam Husejn, a.s., mu se obratio kazujući: ‘Tvoj ostanak u Medini nije upitan, među njima budi moje oči, i obavještavaj me o svemu.’”[6]

• Neobavezanost prisustva i saputništva Muhammeda ibn Hanefijje od Imama Husejna, a.s.

Pisac djela “Tenkīhu-l-mekāl” je sljedećeg uvjerenja; budući da Imam Husejn, a.s., ni u Medini, pa tako ni u Mekki, nije nikoga obavezao da mu bude saputnik, pa tako Muhammed ibn Hanefijja svojim odsustvom nije počinio takvo djelo, koje bi dovelo njegovu pravednost u pitanje. Napisao je: “Kada je Imam Husejn, a.s., krenuo iz Hidžaza prema Iraku, znao je da će doseći stepen šehadeta (mučeništva), pa tako nije ni javno krenuo sa namjerom rata i oružane borbe, da bi u tom slučaju bila obaveza svim muslimanima da pođu sa njim, jer je u pitanju džihad. Nego je shodno svojoj dužnosti predvodeći narod koji su ga i pozvali, krenuo. U ovom slučaju drugima ne postaje obaveza da ga slijede i da mu budu saputnici na ovom putu, pa tako nisu ni počinili grijeh. Već je griješnik onaj koji je na dan Kerbele bio prisutan i opkolio Imama Husejna, a.s., nije stao u njegovu odbranu.[7]

[1] Et-Tabekatu-l-kebir, sv. 1, poglavlje 1 i 2.

[2] Tarihu-r-rusuli ve-l-muluk, sv. 39, poglavlje o biografiji ashaba Allahova Poslanika, s.a.v.a.

[3] Siretu Resulillah, autora Muhammed ibn Ishaka.

[4] Biharu-l-envari-l-džamiati li dureri ahbari-l-eimmeti-l-athar, a.s., sv. 42, str. 110.

[5] Maktalu-l-Husejn li-l-Mukarram, str. 135.

[6] El-Futuh li Ibn A‘sem, str. 23.

[7] Tenkihu-l-mekal, sv. 3, str. 111.