Hadis s Miradža – nepravda prema Ehli-bejtu, a.s., i smrt hazreti Fatime, a.s.

Hadis s Miradža prenosi Ibn Kulevejh u djelu Kāmilu-z-zijārāt, od Imama Sadika, a.s. U njemu se navode tri iskušenja koja su Poslaniku, s.a.v.a., najavljena na Miradžu, a treće se odnosi na njegovu porodicu: nepravdu prema Aliju, a.s., stradanje i smrt hazreti Fatime, a.s., i šehadet njenih sinova.

Arapski tekst hadisa

حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اَللَّهِ بْنِ جَعْفَرٍ اَلْحِمْيَرِيُّ عَنْ أَبِيهِ عَنْ عَلِيِّ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ سَالِمٍ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ خَالِدٍ عَنْ عَبْدِ اَللَّهِ بْنِ حَمَّادٍ اَلْبَصْرِيِّ عَنْ عَبْدِ اَللَّهِ بْنِ عَبْدِ اَلرَّحْمَنِ اَلْأَصَمِّ عَنْ حَمَّادِ بْنِ عُثْمَانَ عَنْ أَبِي عَبْدِ اَللَّهِ عَلَيْهِ اَلسَّلاَمُ قَالَ : لَمَّا أُسْرِيَ بِالنَّبِيِّ صَلَّى اَللَّهُ عَلَيْهِ وَ آلِهِ إِلَى اَلسَّمَاءِ قِيلَ لَهُ إِنَّ اَللَّهَ تَبَارَكَ وَ تَعَالَى يَخْتَبِرُكَ فِي ثَلاَثٍ لِيَنْظُرَ كَيْفَ صَبْرُكَ قَالَ أُسَلِّمُ لِأَمْرِكَ يَا رَبِّ وَ لاَ قُوَّةَ لِي عَلَى اَلصَّبْرِ إِلاَّ بِكَ فَمَا هُنَّ قِيلَ لَهُ أَوَّلُهُنَّ اَلْجُوعُ وَ اَلْأَثَرَةُ عَلَى نَفْسِكَ وَ عَلَى أَهْلِكَ لِأَهْلِ اَلْحَاجَةِ قَالَ قَبِلْتُ يَا رَبِّ وَ رَضِيتُ وَ سَلَّمْتُ وَ مِنْكَ اَلتَّوْفِيقُ وَ اَلصَّبْرُ وَ أَمَّا اَلثَّانِيَةُ فَالتَّكْذِيبُ وَ اَلْخَوْفُ اَلشَّدِيدُ وَ بَذْلُكَ مُهْجَتَكَ فِي مُحَارَبَةِ أَهْلِ اَلْكُفْرِ بِمَالِكَ وَ نَفْسِكَ وَ اَلصَّبْرُ عَلَى مَا يُصِيبُكَ مِنْهُمْ مِنَ اَلْأَذَى وَ مِنْ أَهْلِ اَلنِّفَاقِ وَ اَلْأَلَمِ فِي اَلْحَرْبِ وَ اَلْجِرَاحِ قَالَ قَبِلْتُ يَا رَبِّ وَ رَضِيتُ وَ سَلَّمْتُ وَ مِنْكَ اَلتَّوْفِيقُ وَ اَلصَّبْرُ وَ أَمَّا اَلثَّالِثَةُ فَمَا يَلْقَى أَهْلُ بَيْتِكَ مِنْ بَعْدِكَ مِنَ اَلْقَتْلِ أَمَّا أَخُوكَ عَلِيٌّ فَيَلْقَى مِنْ أُمَّتِكَ اَلشَّتْمَ وَ اَلتَّعْنِيفَ وَ اَلتَّوْبِيخَ وَ اَلْحِرْمَانَ وَ اَلْجَحْدَ [وَ اَلْجُهْدَ] وَ اَلظُّلْمَ وَ آخِرُ ذَلِكَ اَلْقَتْلُ فَقَالَ يَا رَبِّ قَبِلْتُ وَ رَضِيتُ وَ مِنْكَ اَلتَّوْفِيقُ وَ اَلصَّبْرُ وَ أَمَّا اِبْنَتُكَ فَتُظْلَمُ وَ تُحْرَمُ وَ يُؤْخَذُ حَقُّهَا غَصْباً اَلَّذِي تَجْعَلُهُ لَهَا وَ تُضْرَبُ وَ هِيَ حَامِلٌ وَ يُدْخَلُ عَلَيْهَا وَ عَلَى حَرِيمِهَا وَ مَنْزِلِهَا بِغَيْرِ إِذْنٍ ثُمَّ يَمَسُّهَا هَوَانٌ وَ ذُلٌّ ثُمَّ لاَ تَجِدُ مَانِعاً وَ تَطْرَحُ مَا فِي بَطْنِهَا مِنَ اَلضَّرْبِ وَ تَمُوتُ مِنْ ذَلِكَ اَلضَّرْبِ قُلْتُ إِنَّا لِلَّهِ وَ إِنَّا إِلَيْهِ رَاجِعُونَ – قَبِلْتُ يَا رَبِّ وَ سَلَّمْتُ وَ مِنْكَ اَلتَّوْفِيقُ وَ اَلصَّبْرُ [لِلصَّبْرِ] وَ يَكُونُ لَهَا مِنْ أَخِيكَ اِبْنَانِ يُقْتَلُ أَحَدُهُمَا غَدْراً وَ يُسْلَبُ وَ يُطْعَنُ تَفْعَلُ بِهِ ذَلِكَ أُمَّتُكَ قُلْتُ يَا رَبِّ قَبِلْتُ وَ سَلَّمْتُ- إِنّٰا لِلّٰهِ وَ إِنّٰا إِلَيْهِ رٰاجِعُونَ وَ مِنْكَ اَلتَّوْفِيقُ لِلصَّبْرِ وَ أَمَّا اِبْنُهَا اَلْآخَرُ فَتَدْعُوهُ أُمَّتُكَ لِلْجِهَادِ ثُمَّ يَقْتُلُونَهُ صَبْراً وَ يَقْتُلُونَ وُلْدَهُ وَ مَنْ مَعَهُ مِنْ أَهْلِ بَيْتِهِ ثُمَّ يَسْلُبُونَ حَرَمَهُ فَيَسْتَعِينُ بِي وَ قَدْ مَضَى اَلْقَضَاءُ مِنِّي فِيهِ بِالشَّهَادَةِ لَهُ وَ لِمَنْ مَعَهُ وَ يَكُونُ قَتْلُهُ حُجَّةً عَلَى مَنْ بَيْنَ قُطْرَيْهَا فَيَبْكِيهِ أَهْلُ اَلسَّمَاوَاتِ وَ أَهْلُ اَلْأَرَضِينَ جَزَعاً عَلَيْهِ وَ تَبْكِيهِ مَلاَئِكَةٌ لَمْ يُدْرِكُوا نُصْرَتَهُ ثُمَّ أُخْرِجُ مِنْ صُلْبِهِ ذَكَراً بِهِ أَنْصُرُكَ وَ إِنَّ شَبَحَهُ عِنْدِي تَحْتَ اَلْعَرْشِ وَ فِي نُسْخَةٍ أُخْرَى – ثُمَّ أُخْرِجُ مِنْ صُلْبِهِ ذَكَراً أَنْتَصِرُ لَهُ بِهِ وَ إِنَّ شَبَحَهُ عِنْدِي تَحْتَ اَلْأَرْشِ يَمْلَأُ اَلْأَرْضَ بِالْعَدْلِ وَ يُطْبِقُهَا بِالْقِسْطِ يَسِيرُ مَعَهُ اَلرُّعْبُ يَقْتُلُ حَتَّى يُشَكَّ فِيهِ قُلْتُ إِنَّا لِلَّهِ فَقِيلَ اِرْفَعْ رَأْسَكَ فَنَظَرْتُ إِلَى رَجُلٍ أَحْسَنِ اَلنَّاسِ صُورَةً وَ أَطْيَبِهِمْ رِيحاً وَ اَلنُّورُ يَسْطَعُ مِنْ بَيْنِ عَيْنَيْهِ وَ مِنْ فَوْقِهِ وَ مِنْ تَحْتِهِ فَدَعَوْتُهُ فَأَقْبَلَ إِلَيَّ وَ عَلَيْهِ ثِيَابُ اَلنُّورِ وَ سِيمَاءُ كُلِّ خَيْرٍ حَتَّى قَبَّلَ بَيْنَ عَيْنَيَّ وَ نَظَرْتُ إِلَى اَلْمَلاَئِكَةِ قَدْ حَفُّوا بِهِ لاَ يُحْصِيهِمْ إِلاَّ اَللَّهُ عَزَّ وَ جَلَّ فَقُلْتُ يَا رَبِّ لِمَنْ يَغْضَبُ هَذَا وَ لِمَنْ أَعْدَدْتَ هَؤُلاَءِ وَ قَدْ وَعَدْتَنِي اَلنَّصْرَ فِيهِمْ فَأَنَا أَنْتَظِرُهُ مِنْكَ وَ هَؤُلاَءِ أَهْلِي وَ أَهْلُ بَيْتِي – وَ قَدْ أَخْبَرْتَنِي مِمَّا يَلْقَوْنَ مِنْ بَعْدِي وَ لَئِنْ [وَ لَوْ] شِئْتَ لَأَعْطَيْتَنِي اَلنَّصْرَ فِيهِمْ عَلَى مَنْ بَغَى عَلَيْهِمْ وَ قَدْ سَلَّمْتُ وَ قَبِلْتُ وَ رَضِيتُ وَ مِنْكَ اَلتَّوْفِيقُ وَ اَلرِّضَا وَ اَلْعَوْنُ عَلَى اَلصَّبْرِ – فَقِيلَ لِي أَمَّا أَخُوكَ فَجَزَاؤُهُ عِنْدِي جَنَّةُ اَلْمَأْوَى نُزُلاً بِصَبْرِهِ أفلح [أُفْلِجُ] حُجَّتَهُ عَلَى اَلْخَلاَئِقِ يَوْمَ اَلْبَعْثِ وَ أُوَلِّيهِ حَوْضَكَ يَسْقِي مِنْهُ أَوْلِيَاءَكُمْ وَ يَمْنَعُ مِنْهُ أَعْدَاءَكُمْ وَ أَجْعَلُ عَلَيْهِ جَهَنَّمَ بَرْداً وَ سَلاَماً يَدْخُلُهَا وَ يُخْرِجُ مَنْ كَانَ فِي قَلْبِهِ مِثْقَالُ ذَرَّةٍ مِنَ اَلْمَوَدَّةِ وَ أَجْعَلُ مَنْزِلَتَكُمْ فِي دَرَجَةٍ وَاحِدَةٍ فِي اَلْجَنَّةِ وَ أَمَّا اِبْنُكَ اَلْمَخْذُولُ اَلْمَقْتُولُ وَ اِبْنُكَ اَلْمَغْدُورُ اَلْمَقْتُولُ صَبْراً فَإِنَّهُمَا مِمَّا أُزَيِّنُ بِهِمَا عَرْشِي وَ لَهُمَا مِنَ اَلْكَرَامَةِ سِوَى ذَلِكَ مِمَّا لاَ يَخْطُرُ عَلَى قَلْبِ بَشَرٍ لِمَا أَصَابَهُمَا مِنَ اَلْبَلاَءِ فَعَلَيَّ فَتَوَكَّلْ وَ لِكُلِّ مَنْ أَتَى قَبْرَهُ مِنَ اَلْخَلْقِ مِنَ اَلْكَرَامَةِ لِأَنَّ زُوَّارَهُ زُوَّارُكَ وَ زُوَّارَكَ زُوَّارِي وَ عَلَيَّ كَرَامَةُ زُوَّارِي [زَائِرِي] وَ أَنَا أُعْطِيهِ مَا سَأَلَ وَ أَجْزِيهِ جَزَاءً يَغْبِطُهُ مَنْ نَظَرَ إِلَى عَظَمَتِي إِيَّاهُ وَ مَا أَعْدَدْتُ لَهُ مِنْ كَرَامَتِي وَ أَمَّا اِبْنَتُكَ فَإِنِّي أُوْقِفُهَا عِنْدَ عَرْشِي فَيُقَالُ لَهَا إِنَّ اَللَّهَ قَدْ حَكَّمَكِ فِي خَلْقِهِ فَمَنْ ظَلَمَكِ وَ ظَلَمَ وُلْدَكِ فَاحْكُمِي فِيهِ بِمَا أَحْبَبْتِ فَإِنِّي أُجِيزُ حُكُومَتَكِ فِيهِمْ فَتَشْهَدُ اَلْعَرْصَةُ فَإِذَا وَقَفَ مَنْ ظَلَمَهَا أَمَرْتُ بِهِ إِلَى اَلنَّارِ فَيَقُولُ اَلظَّالِمُ وَا حَسْرَتَاهْ عَلَى مَا فَرَّطْتُ فِي جَنْبِ اَللَّهِ وَ يَتَمَنَّى اَلْكَرَّةَ وَ يَعَضُّ اَلظّٰالِمُ عَلىٰ يَدَيْهِ وَ يَقُولُ يٰا لَيْتَنِي اِتَّخَذْتُ مَعَ اَلرَّسُولِ سَبِيلاً – يٰا وَيْلَتىٰ لَيْتَنِي لَمْ أَتَّخِذْ فُلاٰناً خَلِيلاً وَ قَالَ حَتّٰى إِذٰا جٰاءَنٰا قٰالَ يٰا لَيْتَ بَيْنِي وَ بَيْنَكَ بُعْدَ اَلْمَشْرِقَيْنِ فَبِئْسَ اَلْقَرِينُ وَ لَنْ يَنْفَعَكُمُ اَلْيَوْمَ إِذْ ظَلَمْتُمْ أَنَّكُمْ فِي اَلْعَذٰابِ مُشْتَرِكُونَ فَيَقُولُ اَلظَّالِمُ أَنْتَ تَحْكُمُ بَيْنَ عِبٰادِكَ فِي مٰا كٰانُوا فِيهِ يَخْتَلِفُونَ أَوِ اَلْحُكْمُ لِغَيْرِكَ فَيُقَالُ لَهُمْ أَلاٰ لَعْنَةُ اَللّٰهِ عَلَى اَلظّٰالِمِينَ اَلَّذِينَ يَصُدُّونَ عَنْ سَبِيلِ اَللّٰهِ وَ يَبْغُونَهٰا عِوَجاً وَ هُمْ بِالْآخِرَةِ هُمْ كٰافِرُونَ وَ أَوَّلُ مَنْ يُحْكَمُ فِيهِمْ مُحَسِّنُ بْنُ عَلِيٍّ عَلَيْهِ اَلسَّلاَمُ وَ فِي قَاتِلِهِ ثُمَّ فِي قُنْفُذٍ فُيُؤْتَيَانِ هُوَ وَ صَاحِبُهُ فَيُضْرَبَانِ بِسِيَاطٍ مِنْ نَارٍ لَوْ وَقَعَ سَوْطٌ مِنْهَا عَلَى اَلْبِحَارِ لَغَلَتْ مِنْ مَشْرِقِهَا إِلَى مَغْرِبِهَا – وَ لَوْ وُضِعَتْ عَلَى جِبَالِ اَلدُّنْيَا لَذَابَتْ حَتَّى تَصِيرَ رَمَاداً فَيُضْرَبَانِ بِهَا ثُمَّ يَجْثُوا أَمِيرُ اَلْمُؤْمِنِينَ عَلَيْهِ اَلسَّلاَمُ بَيْنَ يَدَيِ اَللَّهِ لِلْخُصُومَةِ مَعَ اَلرَّابِعِ فَيُدْخَلُ اَلثَّلاَثَةُ فِي جُبٍّ فَيُطْبَقُ عَلَيْهِمْ لاَ يَرَاهُمْ أَحَدٌ وَ لاَ يَرَوْنَ أَحَداً فَيَقُولُ اَلَّذِينَ كَانُوا فِي وَلاَيَتِهِمْ – رَبَّنٰا أَرِنَا اَلَّذَيْنِ أَضَلاّٰنٰا مِنَ اَلْجِنِّ وَ اَلْإِنْسِ نَجْعَلْهُمٰا تَحْتَ أَقْدٰامِنٰا لِيَكُونٰا مِنَ اَلْأَسْفَلِينَ قَالَ اَللَّهُ عَزَّ وَ جَلَّ وَ لَنْ يَنْفَعَكُمُ اَلْيَوْمَ إِذْ ظَلَمْتُمْ أَنَّكُمْ فِي اَلْعَذٰابِ مُشْتَرِكُونَ فَعِنْدَ ذَلِكَ يُنَادُونَ بِالْوَيْلِ وَ اَلثُّبُورِ وَ يَأْتِيَانِ اَلْحَوْضَ فَيَسْأَلاَنِ عَنْ أَمِيرِ اَلْمُؤْمِنِينَ عَلَيْهِ اَلسَّلاَمُ وَ مَعَهُمْ حَفَظَةٌ فَيَقُولاَنِ اُعْفُ عَنَّا وَ اِسْقِنَا وَ تُخَلِّصُنَا [خَلِّصْنَا] فَيُقَالُ لَهُمْ فَلَمّٰا رَأَوْهُ زُلْفَةً سِيئَتْ وُجُوهُ اَلَّذِينَ كَفَرُوا وَ قِيلَ هٰذَا اَلَّذِي كُنْتُمْ بِهِ تَدَّعُونَ بِإِمْرَةِ اَلْمُؤْمِنِينَ اِرْجِعُوا ظِمَاءً مُظْمَئِينَ إِلَى اَلنَّارِ – فَمَا شَرَابُكُمْ إِلاَّ اَلْحَمِيمُ وَ اَلْغِسْلِينُ وَ مَا تَنْفَعُكُمْ شَفٰاعَةُ اَلشّٰافِعِينَ.

Prijevod hadisa

…Od Ebu Abdullaha – Imama Sadika, a.s., se prenosi da je kazao:

Kada je Vjerovjesnik, s.a.v.a., bio uzdignut na nebesa (na Miradžu), rečeno mu je:

“Zaista će te Allah, Blagoslovljen i Uzvišen neka je, iskušati u tri stvari, kako bi vidio koliko ćeš biti strpljiv.”

On je rekao: “Pokoravam se Tvome određenju, Gospodaru moj, a ja nemam snage da se strpim osim uz Tvoju pomoć.”

Pa upitaše Imama Sadika, a.s.: “A koje su to stvari?”

Imam Sadik, a.s., odgovori: Rečeno mu je:

“Prva je glad i davanje prednosti drugima nad samim sobom i svojom porodicom, dajući onima kojima je potrebna pomoć.”

On, s.a.v.a., je rekao: “Prihvatam, Gospodaru moj, zadovoljan sam i pokoravam se. Od Tebe dolaze pomoć i strpljenje.”

“Druga je poricanje (tvoga poslanstva), veliki strah i izlaganje vlastitog života opasnosti u borbi protiv nevjernika, ulaganjem svoga imetka i života, kao i strpljenje u podnošenju uznemiravanja koje ćeš od njih doživjeti, te onoga što ćeš pretrpjeti od licemjera, boli u ratu i rana.”

On, s.a.v.a., je rekao: “Prihvatam, Gospodaru moj, zadovoljan sam i pokoravam se. Od Tebe dolaze pomoć i strpljenje.”

“A treća stvar jeste ono što će nakon tebe zadesiti članove tvoje porodice – a to su ubistva. Što se tiče tvoga brata Alija, on će od tvoga ummeta doživjeti vrijeđanje, grubo postupanje, ukoravanje, uskraćivanje prava, poricanje i nepravdu, a završetak svega toga bit će njegovo ubistvo.”

Tada je rekao: “Gospodaru moj, prihvatam i zadovoljan sam. Od Tebe dolaze pomoć i strpljenje.”

“A što se tiče tvoje kćerke, njoj će biti učinjena nepravda, bit će joj uskraćena prava i silom će joj biti oduzeto ono što si joj namijenio i dodijelio. Bit će udarena dok bude trudna. Ući će se kod nje, u njenu privatnost i njen dom, bez dozvole. Zatim će je zadesiti poniženje i sramota. Neće pronaći nikoga ko bi je zaštitio. Zbog udaraca će pobaciti ono što nosi u svojoj utrobi, a potom će umrijeti od posljedica tih udaraca.”

Tada sam (prenosilac) rekao: “Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo!”

Tada je rekao: “Prihvatam, Gospodaru moj, i pokoravam se. Od Tebe dolaze pomoć i strpljenje.”

“A ona će od tvoga brata imati dva sina. Jedan od njih bit će ubijen na prevaru, bit će opljačkan i proboden. To će učiniti tvoj ummet.”

Tada je rekao: “Gospodaru moj, prihvatam i pokoravam se. Mi smo Allahovi i Njemu se vraćamo! Od Tebe dolazi pomoć u strpljenju.”

“A što se tiče njenog drugog sina, tvoj ummet će ga pozvati u borbu na Allahovom putu, a zatim će ga ubiti nakon dugotrajnog mučenja. Ubit će i njegovu djecu, kao i članove njegove porodice koji budu s njim. Potom će opljačkati njegove žene i članove njegovog domaćinstva. On će zatražiti Moju pomoć, ali Moja odredba o njemu već je donesena: da on i oni koji budu s njim postanu šehidi. Njegovo ubistvo bit će dokaz protiv svih koji žive između istoka i zapada Zemlje. Za njim će tugovati stanovnici nebesa i Zemlje, iskazujući svoju duboku žalost. Za njim će plakati i meleki koji nisu imali priliku da mu pruže pomoć. Zatim ću iz njegove kičme izvesti muško potomstvo preko kojeg ću tebi pružiti pomoć. Njegov lik nalazi se kod Mene, pod Aršom.”

(U drugoj verziji predaje stoji: “Zatim ću iz njegove kičme izvesti muško potomstvo preko kojeg ću mu se osvetiti (uspostaviti pravdu zbog onoga što mu je učinjeno). Njegov lik nalazi se kod Mene, pod Aršom. On će ispuniti Zemlju pravdom i pravičnošću. Strah će ići ispred njega, a on će ubijati sve dok se ne posumnja u njega.” Tada sam rekao: “Mi smo Allahovi!”

Bilo mi je rečeno: “Podigni glavu!”

Pogledao sam i ugledao čovjeka najljepšeg izgleda i najugodnijeg mirisa. Svjetlost je zračila između njegovih očiju, iznad njega i ispod njega. Pozvao sam ga, pa mi je prišao. Na sebi je imao odjeću od svjetlosti, a na njemu su se vidjeli znakovi svakoga dobra, sve dok me nije poljubio između očiju. Vidio sam meleke kako su ga okružili, a njihov broj ne zna niko osim Allaha, Silnog i Uzvišenog.

Tada sam rekao: “Gospodaru moj, protiv koga će se ovaj srditi? Koga si pripremio za njega? Obećao si mi pomoć u vezi s njima, pa je od Tebe očekujem. Ovo su moja porodica i članovi moga Ehli-bejta.”)

Tada je rekao: “Već si me obavijestio o onome što će ih zadesiti nakon mene. A kada bi Ti htio, dao bi mi pomoć protiv onih koji im budu činili nepravdu. Ipak, pokorio sam se, prihvatio sam i zadovoljan sam. Od Tebe dolaze pomoć, zadovoljstvo i snaga da se strpim.”

Tada mi je bilo rečeno: “Što se tiče tvoga brata, njegova nagrada kod Mene jeste Džennet – vječno prebivalište, kao nagrada za njegovo strpljenje. Učinit ću da njegov dokaz protiv stvorenja bude jasan na Dan proživljenja. Povjerit ću mu tvoj Havd (vrelo), s kojeg će napajati vaše prijatelje i sljedbenike, a vaše neprijatelje sprječavati da piju s njega. Džehennem ću za njega učiniti hladnim i spasonosnim. On će u njega ući i izvesti iz njega svakoga u čijem srcu bude koliko i trun ljubavi prema vama. Vaše mjesto učinit ću na istom stepenu u Džennetu. A što se tiče tvoga sina koji će biti napušten i ubijen, i tvoga sina koji će biti izdan i ubijen nakon mučenja, njih dvojica su među onima kojima ću ukrasiti Svoj Arš. Osim toga, pripremio sam im počasti kakve ljudsko srce ne može ni zamisliti, zbog iskušenja i stradanja koja su ih zadesila. Zato se na Mene osloni.

Svakom čovjeku iz stvorenja koji posjeti njegov mezar pripremio sam počast. Jer, njegovi posjetioci su tvoji posjetioci, a tvoji posjetioci su Moji posjetioci. A Meni pripada da ukažem počast onima koji posjećuju Moje prijatelje. Ja ću mu dati ono što zatraži i nagraditi ga nagradom na kojoj će mu zavidjeti svako ko bude vidio koliko ga Ja poštujem i kakve Sam mu počasti pripremio.”

A što se tiče tvoje kćerke, Ja ću je zaustaviti pred Svojim Aršom i bit će joj rečeno:

‘Allah ti je dao pravo da presuđuješ među Njegovim stvorenjima. Zato, kome god budeš htjela presuditi zbog nepravde koju ti je učinio i nepravde koju je učinio tvojoj djeci, presudi onako kako želiš. Ja ću potvrditi tvoju presudu nad njima.’

Tada će se okupiti stvorenja na mjestu Okupljanja (Sudnjem danu).

Kada pred nju budu dovedeni oni koji su joj učinili nepravdu, naredit ću da budu odvedeni u Vatru.

Tada će nepravednik reći: Teško meni zbog onoga što sam propustio u pogledu Allahovih prava![1]

Poželjet će da se vrati na ovaj svijet, a nepravednik će gristi svoje ruke govoreći:

Kamo sreće da sam zajedno s Poslanikom krenuo pravim putem![2]

I govorit će: Kamo sreće da toga i toga nisam uzeo za prisnog prijatelja![3]

A kada nam dođe, reći će: ‘Kamo sreće da je između mene i tebe bila udaljenost između dva istoka! Kako li si samo loš prijatelj bio!’[4]

Danas vam neće koristiti to što ste zajedno u kazni zato što ste bili nepravedni.[5]

Tada će nepravednik reći:

Zar Ti ne presuđuješ među Svojim robovima u onome oko čega su se razilazili?[6] – “Ili, zar presuda pripada nekome drugome mimo Tebe?”

A njima će biti rečeno: Neka je Allahovo prokletstvo nad nepravednicima – onima koji odvraćaju od Allahovog puta, žele ga učiniti iskrivljenim i koji u Ahiret ne vjeruju.[7]”

Pa Imam Sadik, a.s., nastavi dalje: “Prvi među onima kojima će biti presuđeno bit će Muhsin ibn Ali, a.s., zatim njegov ubica, a potom Kunfuz. Njih dvojica, zajedno sa svojim drugom, bit će dovedeni i bit će udarani bičevima od Vatre. Kada bi samo jedan udarac takvog biča pao u mora, ona bi proključala od jednog do drugog kraja. A kada bi bio položen na planine ovoga svijeta, one bi se rastopile dok ne bi postale pepeo. Zatim će biti udarani tim bičevima.

Potom će Zapovjednik vjernika, a.s., kleknuti pred Allahom radi sudskog spora s četvrtim. Trojica će zatim biti bačena u duboku jamu, koja će biti zatvorena nad njima, tako da ih niko neće moći vidjeti, niti će oni moći ikoga vidjeti. Tada će oni koji su ih slijedili i bili odani njihovom vodstvu reći:

Gospodaru naš, pokaži nam one koji su nas zaveli, džine i ljude, da ih stavimo pod svoja stopala kako bi bili među najnižima![8]

Allah, Silni i Uzvišeni, reći će:

“Danas vam neće koristiti jer ste nepravdu učinili, zajedno ste u kazni.”[9]

Tada će oni početi dozivati propast i uništenje. Potom će njih dvojica doći do Havda i zatražiti od Zapovjednika vjernika, a.s., da im oprosti, da ih napoji i da ih izbavi. S njima će biti i čuvari.

Reći će: ‘Oprosti nam, napoji nas i izbavi nas!’

Tada će im biti rečeno: A kada ga ugledaše sasvim blizu, lica onih koji nisu vjerovali postadoše smrknuta i reče im se: ‘Ovo je ono što ste požurivali i što ste poricali!’[10]

Zatim će im biti rečeno: ‘Vratite se u Vatru žedni i još žedniji! Vaše piće neće biti ništa drugo osim ključale vode i gnoja. I neće im koristiti zagovaranje zagovornika.[11]’”[12]

---

[1] Ez-Zumer (39), 56.

[2] El-Furkan (25), 27.

[3] El-Furkan (25), 28–29.

[4] Ez-Zuhruf (43), 38.

[5] Ez-Zuhruf (43), 39.

[6] Ez-Zumer (39), 46.

[7] Hud (11), 18–19.

[8] Fussilet (41), 29.

[9] Ez-Zuhruf (43), 39.

[10] El-Mulk (67), 27.

[11] El-Muddessir (74), 48.

[12] Ibn Kulevejh, Kāmilu-z-zijārāt, str. 332–335.